Visoka temperatura je najčešći razlog obraćanja pedijatru, naročito u zimskom periodu, a i dalje je pitanje oko izbora prvog antipiretika, kao i kombinovane antipiretske terapije.

Ako je temperatura preko 38.5 treba dati antipiretik.

Kada se temperatura javlja posle tri navršena meseca života mogu se davati ( osim u jasno definisanim kontraindikacijama) ibuprofen ili paracetamol.

Ibuprofen i paracetamol imaju isti bezbedonosni profil.

Ibuprofen i paracetamol imaju analgetičko i antipiretičko dejstvo – ublažavaju bol i obaraju visoku temperaturu.

Ibuprofen ima neke prednosti u odnosu na paracetamol ukoliko deca imaju upalu sluzokože grla i zapušen nos.

Ibuprofen ima i antizapaljenski (antiinflamatorni efekat ),pa tako smanjuje otok sluzokože nosa i grla. Paracetamol je dobar analgetik i antipiretik, ali nema antizapaljensko dejstvo.

Ibuprofen je odličan izbor za lečenje bola u uhu (uz otpušavanje nosa ) pošto je ovde važan i antizapaljenski efekat.

Popularnost ibuprofena  je, međutim, velika zato što izgleda da je energičniji u obaranju temperature i zato što efekat ovog leka duže traje (6-8h, u poređenju sa paracetamolom – 4-6h).

Često pitanje roditelja je da li se paracetamol i ibuprofen mogu davati istovremeno ili naizmenično?

Odnedavno postoje preporuke za naizmenično davanje ibuprofena i paracetamola – u preporučenim intervalima kad istekne dejstvo jednog leka, a ponovo se pojavi visoka temperatura. Kada se ovo preporučuje mora se voditi računa da se ne prekorači maksimalna dnevna doza za svaki lek ponaosob.

Ibuprofen i paracetamol se mogu davati istovremeno samo u izuzetnim situacijama! Primer su febrilne konvulzije koje traže brz antipiretski efekat.

Preko 85% dece uzrasta 12-19 godina ima problem sa pubertetskim bubuljicama. Hormonske promene u organizmu deteta imaju značajan uticaj na lučenje lojnih žlezdi i dovode do proizvodnje veće količine sebuma i pojave akni.

Adolescenti (oba pola, posebno dečaci) uzrasta 12-14 godina nemaju osnovne informacije o tome kako se neguje koža lica. Deca su u ovom periodu osetljiva i zato je važno da im se pomogne sa pravilnom negom kako bi kroz ovaj period prošli što bezbolnije – sa negovanom kožom.

Najvažnije je da deca razumeju da se protiv bubuljica prvo brane pravilnom negom kože lica koja obuhvata nekoliko koraka.

1. korak –umivanje

Potrebno je da se dete svakodnevno umije i opere lice mlakom vodom i medicinskim sapunom koji čuva kiselost kože, dva puta dnevno ujutru i uveče. Posebno treba obratiti pažnju na regiju obraza, čela i nosa.

Za pranje lica kod osetljive kože sklone isušivanju može da se koristi antibakterijska pena jednom ili dvaput dnevno.

2. korak – intenzivno čišćenje lica tonikom

Za dubinsko čiščenje kože najbolje je naneti tonik na tupfer od vate i prebrisati lice. Tonik rastvara višak masnoće u porama i sprečava pojavu novih bubuljica i mitesera.

3. korak – nega lica i sprečavanje crvenila i iritirane kože

Vaš farmaceut pomoći će u izboru preparata (kreme ili gela) za optimalnu dnevnu negu kože.

4. korak –umirivanje postojećih promena

Ukoliko se i pored redovne nege kože lica pojave bubuljice, važno je da se ne diraju prljavim rukama, da se ne cede i da se za njihovo sasušivanje koriste preparati koji na najbolji mogući način deluju na bubuljice, umiruju kožu i ubrzavaju oporavak kože.

Svakodnevnom negom i pravilnom upotrebom medicinske kozmetike smanjuje se stvaranje sebuma, uklanja višak sebuma i nečistoće, umiruje iritirana koža i smanjuje pojava akni.

U Srbiji od dijabetesa boluje oko 700 000 ljudi, tj. oko 10% populacije, a taj procenat se i dalje povećava. Smatra se da savremeni način života, koji karakteriše smanjena fizička aktivnost i prekomerna telesna težina doprinose porastu obolevanja.

O postojanju šećerne bolesti govorimo kada je vrednost glukoze u krvi našte veća od 7 mmol/L,ili ako je vrednost hemoglobin A1c veća ili jednaka 6,5,ili ako se pronađe vrednost glukoze u krvi 11,1mmol/L bilo kada nezavisno od obroka, uz prisustvo karakterističnih simptoma pojačane žeđi, učestalog noćnog mokrenja i gubitka telesne težine.Još jedan parameter se uzima kao merilo, a to je vrednost glukoze 11,1 mmol/L prilikom izvođenja testa tolerancije na glukozu i to dva sata nakon oralne primene glukoze.

90% obolelih od dijabetesa imaju dijabetes tipa 2. Kod ovog tipa bolesti funkcija pankreasa je oštećena, te on oslobađa insulin u nedovoljnoj količini da može da reguliše nivo glukoze u krvi, a može biti prisutna i insulinska rezistencija. Lek izbora u terapiji dijabetesa tipa 2 je metformin (Gluformin, Glucophage, Siofor, Tefor, Metfodiab), naročito kod gojaznih pacijenata, jer ne utiče na porast telesne mase. Telesna masa stagnira ili dolazi do blagog smanjenja. Poželjno je da se u terapiju uvodi u nižoj dozi prvih sedam dana, jer se tada smanjuje učestalost neželjenih dejstava-mučnine,dijareje i bolova u stomaku. Iz navedenih razloga se i preporučuje upotreba metformina nakon obroka. Oblici koji imaju produženo delovanje, kao što je Glucophage XR, podesni su jer se uzimaju jednom dnevno uz večeru, pa se na taj način smanjuje učestalost neželjenih dejstava. Izuzetno se mogu koristiti dva puta, ako je takva preporuka lekara.

Ukoliko terapija metforminom nije dovoljno efikasna, dodaje se još jedan od lekova-gliklazid (Glioral, Diprian,Diaprel, Glikosan, Gliclada) ili glibenklamid (Maninil) ili glimepirid (Amaryl, Limeral). Oni se uzimaju uz obrok i nikako uz alkohol, jer može doći do hipoglikemije (smanjene vrednosti šećera u krvi). Nedostatak im je što mogu izazvati porast telesne mase.

Kod nekih pacijenata se metformin kombinuje sa insulinom, i to u slučajevima visokih vrednosti glukoze i hemoglobina A1c.  U praksi se koriste još neki lekovi, doduše mnogo ređe, kao što su saksagliptin (Onglyza) – koristi se kod gojaznih pacijenata i kod pacijenata koji su u riziku od hipoglikemije, ali joj je nedostatak što izaziva gastrointestinalne tegobe i povećava sklonost ka infekcijama respiratornog trakta.U našoj zemlji, u upotrebi su još i empagliflozin (Jardiance) i dapagliflozin (Forxiga). Njihova prednost je što efikasno snižavaju vrednosti glukoze u krvi  pre i nakon obroka,a isto tako smanjuju i telesnu masu. Nedostatak im je moćućnost pojave ozbiljnih neželjenih dejstava, povećavaju učestalost infekcija genitalnog i urinarnog trakta i ne preporučuje se njihova primena kod oslabljene funkcije bubrega.

10% obolelih od dijabetesa ima dijabetes tipa 1, kod koga nema lučenja insulina iz pankreasa, i takvi pacijenti moraju primati insulin. Primenjuju se pen brizgalicom, jednom do četiri puta dnevno. Najsavremeniji, ali i ređi način primene insulina, je pomoću insulinske pumpe koja omogućava kontinuirano doziranje insulina, bez naglih skokova vrednosti glukoze u krvi, a samim tim se i smanjuje mogućnost pojave dijabetesnih komplikacija.Nekontrolisani dijabetes vodi ka trajnom oštećenju krvnih sudova, perifernih nerava, i dalje do oštećenja bubrega, srca, mozga i vida,što sve na kraju može završiti fatalnim kardiovaskularnim događajem. Danas se koriste samo humani insulini i insulinski analozi, dok je primena životinjskih (svinjskih i goveđih) insulina potpuno napuštena.Pen brizgalice omogućavaju izuzetno precizno doziranje, a terapija se najčešće započinje humanim insulinima. Oni se međusobno razlikuju po brzini nastupanja dejstva, vremenu postizanja maksimuma dejstva i dužini dejstva. Iskustva pokazuju da se primenom insulina postiže bolja kontrola vrednosti šećera u krvi, u poređenju sa tabletama.    

Na kraju, mora se istaći, da je pristup terapiji dijabetesa višestruk. Nije dovoljno primenjivati samo terpiju tabletama ili insulinom, već je izuzetno važno promeniti način ishrane, kontrolisati telesnu težinu i povećati fizičku aktivnost. Istovremeno, mora se voditi računa o vrednosti krvnog pritiska, bolesti krvnih sudova i povišenih vrednosti masnoća u krvi i lečiti ih.

Menopauza je period u životu žene koji se vezuje za prestanak menstruacije, ali se koristi i za godine pre i nakon poslednje menstruacije. Kod većine žena je to razdoblje oko pedesete godine života s tim da ne moraju sve žene da imaju simptome menopauze.

Simptomi menopauze uključuju:
-nastupe vrućine koji mogu biti često praćeni i znojenjem, obično u trajanju od nekoliko minuta, a praćeni su crvenilom lica i vrućinom u licu, vratu i gornjem delu leđa
-noćno znojenje koje prekida san i uzrokuje nesanicu
-bol tokom polnog odnosa izazvan stanjivanjem sluznice vagine i gubitkom vlažnosti
-povećanu nervozu, razdražljivost, depresivno ponašanje i učestalu potrebu za mokrenjem, naročito noću.

Navedene promene su rezultat postepenog prestanka rada jajnika i stvaranja hormona estrogena i progesterona u njima. Neke od ovih tegoba, kao što su napadi vrućine i promene raspoloženja su privremeni i proći će kada se organizam prilagodi novim nivoima hormona. Ozbiljniji problemi koji počinju sa menopauzom vezani su za smanjenu apsorpciju kalcijuma u kostima i porast nivoa holesterola u krvi čime se povećava rizik od nastanka osteoporoze i kardiovaskularnih bolesti.

Lečenje se i u konvencionalnoj i u alternativnoj medicini zasniva na nadoknadi hormona koje organizam više ne stvara. Mogu se koristiti kombinacije estrogena i progestagena u obliku tableta koje se piju svakodnevo duži niz godina ili u obliku flastera koji se koriste dva puta nedeljno. Primenjuju se i lokalni preparati estrogena u vidu kreme koji pomažu da se zaustavi stanjivanje vaginalne sluzokože i smanji suvoća vagine. Primenjuju se najčešće dva puta nedeljno u trajanju od nekoliko nedelja.

Kada je reč o preparatima sa lekovitim biljem za menopauzalne tegobe oni se prvenstveno baziraju na fitoestrogenima. Fitoestrogeni nisu hormoni u pravom smislu reči već ispoljavaju hormonsko delovanje zbog prostorne konfiguracije svoje molekule koja je slična hormonskoj, kao i svog afiniteta vezivanja na iste ćelijske receptore kao i estrogeni. Slabijeg su dejstva od prirodnih i sintetskih estrogena. Najčešće korištene biljke su suvi ekstrakt rizoma cimicifuge (Cimicifuga racemosa), suvi ekstrakt cveta crvene deteline (Trifolium pratense) i suvi ekstrakt cvasti hmelja (Humulus lupulus). Preparati na bazi cimicifuge se moraju uzimati najmanje četiri nedelje za postizanje željenog efekta. Uzimaju se uz obrok a preporuka za dužinu trajanja terapije nije ista kod svih proizvođača. Ona varira od tri do šest meseci.

Crvena detelina sadrži izoflavone koji se nalaze i u preparatima soje. Njihova upotreba je danas dosta ređa. Očekivani pozitivni efekti kod primene ovih preparata su nakon dve nedelje terapije, a optimalni posle 4-5 nedelja kontinuirane terapije. Preparati sa ekstraktom cvasti hmelja optimalno dejstvo postižu nakon četiri nedelje.

Ne preporučuje se kombinovana primena ovih preparata zajedno sa hormonskom supstitucionom terapijom kod osoba sa oboljenjima jetre i osoba sa hormon zavisnim tumorima.

U kombinaciji sa ovim preparatima se mogu naći i vitamini D i E. Upotreba vitamina D, samog ili u kombinaciji sa kalcijumom, često se savetuje ženama u ovom starosnom dobu radi smanjivanja rizika od osteoporoze.

Što se ishrane tiče, preporučuje se konzumiranje hrane koja sadrži biljne estrogene, kao što su soja i limeta, orasi i semenke, anis, celer, peršun i laneno ulje. Kako je menopauza praćena i isušivanjem kože i kose, potrebno je posvetiti dovoljno pažnje njihovoj nezi, hidrataciji i ishrani.

Naravno, neophodno je ostati fizički aktivan i smanjiti za 20 do 30% kalorijski unos u odnosu na mlade i aktivnije godine.
Pored svih prethodno navedenih činjenica i preporuka ostaje nam samo još da podsetimo da ništa manje nisu važni podrška i razumevanje koje ženama u menopauzi treba da pruži kako porodica, tako i društvo i zdravstvena struka kako bi taj nimalo lak period života žene prošao što lepše, lakše i uspešnije.

Alergijski rinitis predstavlja globalni zdravstveni problem i jedan je od najčešćih razloga posete lekaru naročito u proleće.

Alergeni koji su uzročnici al.rinitisa spadaju u grupu INHALATORNIH alergena jer se nalaze u vazduhu.Po hemijskom sastavu su proteini i mogu se naći u polenu biljaka, kućnoj prašini (grinjama), životinjskim dlakama.

U proleće kada priroda počinje da se budi i kada drveće krene intenzivno da cveta, nastaju i prve tegobe kod onih osoba koje imaju alergiju na inhalatorne alergene kao što su poleni biljaka,trava,korova i drveća.

Simptomi al.rinitisa mogu biti sezonski (polenova zrna) ili mogu biti prisutni preko cele godine kao kod alergije  na grinje iz kućne prašine. Ovde će više biti reči o sezonskim alergijama koje mogu trajati od februara-marta, pa do početka novembra. U periodu od februara pa do maja polenova zrna se u vazduhu nalaze u velikoj koncentraciji i tada su i simptomi alergijske ili polenske kijavice najjači.

Od simptoma se prvenstveno javljaju:

• Učestalo kijanje
• Zapušen nos 
• Curenje vodenog sekreta iz nosa ili slivanje sekreta niz ždrelo
• Svrab 
• Crvenilo nosa i očiju praćeno otokom nosne sluznice
• Peckanje i suzenje očiju
• Nadražajni kašalj i grebanje u grlu

Ako postoje najmanje dva ili čak više od navedenih simptoma, a koji traju duže od jednog sata u toku dana, onda postoji opravdana sumnja da se radi o al.rinitisu.

Očni simptomi su izraženiji kod sezonskog rinitisa, dok se atopijski konjuktivitis javlja kao česta i vrlo neprijatna manifestacija alergije koju karakteriše otečenost kapaka, svrab i crvenilo očiju, prekomerno suzenje i preosetljivost na jaku svetlost.

Polenska alergija smanjuje koncentraciju, izaziva glavobolju i umor i utiče na radnu sposobnost. Spomenuti simptomi mogu biti blagi i ne moraju ometati svakodnevne aktivnosti ili mogu biti umereni do teški pri čemu se narušava kvalitet života (negativan uticaj na spavanje i odmor, učenje ili produktivnost na poslu).

Alergijski rinitis se deli na: KIJAVICE I ZAPUŠENE RINITISE

Kod KIJAVICA se javlja kijanje u napadima, iz nosa je uvek prisutan vodenasti sekret često i svrab dok je zapušenost retka pojava. Tegobe su jače izražene ujutru sa tendencijom poboljšanja u toku dana i ponovnim pogoršanjem uvuče.

Kod ZAPUŠENOSG RINITISA kijanje je retko prisutno, curenje iz nosa i svraba gotovo da nema,ali je zato zapušenost nosa vrlo teška i simptomi su prisutni tokom celog dana uz noćno pogoršanje.Kod kijavice su često prisutne i smetnje na očima dok kod zapušenog rinitisa nisu.

Simptomi polenske kijavice slični su simptomima prehlade. Varljivo i promenljivo vreme u martu i aprilu može s jedne strane dovesti do čestih prehlada i infekcija disajnih puteva, a s druge strane dolazak proleća i početak cvetanja drveća nose sa sobom rizik od pojave polenskih alergija.I prehlada i alergija mogu da budu veoma naporne i neprijatne a simptomi kao sto smo već rekli veoma slični. Bitne razlike po kojima se al.rinitis razlikuje od obične prehlade (virusne infekcije) je kao prvo da za razliku od virusnih infekcija alergija nije praćena povišenom telesnom temperaturom i poremećajem opšteg stanja organizma.Kao drugo prehlade su gotovo uvek praćene kako suvim, tako i produktivnim kašljem, dok se kod alergija kašalj vrlo retko javlja. Kao treće, obilna nosna sekrecija prisutna je u oba slučaja, ali je kod alergija ta sekrecija bezbojna i vodenasta. I četvrto, prehlada uglavnom traje nekoliko dana do dve nedelje, dok alergija redovno traje par nedelja, pa i više meseci.

Alergije se nikada u potpunosti ne mogu izlečiti, ali postoje načini da se drže pod kontrolom. U lečenju se koriste MERE PREVENCIJE i TERAPIJSKI POSTUPCI. 

Kad je reč o MERAMA PREVENCIJE najbitnije je izbegavanje kontakta sa alergenima.

Potrebno je pratiti kalendar cvetanja biljaka i onda kada je najveća koncentracija polena u vazduhu držati prozore i vrata kuće zatvorenim, veš sušiti u zatvorenom prostoru, koristiti vreme za šetnju kada je najmanja koncentracija polena u vazduhu-nakon kiše, u popodnevnim časovima i kada nema vetra. Po ulasku u kuću poželjno je isprati nos slanim rastvorom (fiziološki rastvor ili izotonični rastvor morske vode), umiti se i istuširati, prati kosu što češće jer polenova zrna koja se zadržavaju na kosi, koži i odeći mogu dodatno da iritiraju i ako niste više napolju.Odeću koju smo nosili van kuće po ulasku unutra treba skinuti  i odložiti. Kod osoba koje su alergične na grinje iz kućne prašine treba učiniti sve kako bi se smanjila koncentracija grinja u kući (naročito u spavaćoj sobi).To se postiže uklanjanjem svih vrsta tekstila: tepiha,tapaciranog nameštaja, teških zavesa , pernatih jastuka. Potrebno je prati rublje i posteljunu na temperaturama iznad 60°C i redovno proveravanje prostorije.

Kada primena preventivnih mera nije dovoljna moze se sprovesti medikamentozno lečenje ili imunoterapija kao savremen pristup. U zavisnosti od težine simptoma lekar može prepisati lekove kao što su antihistaminici, kortikosteroidi ili homeopatski lekovi. Blagoverena i pravilna upotreba lekova protiv alergijske kijavice može da spreči pojavu simptoma.

Jedno od efikasnih, prirodnih rešenja je homeopatski lek Polinol, koji ne samo što otklanja simptome alergije, već se može i koristiti preventivno da do simptoma alergije ni ne dođe. Mogu ga koristiti deca već od 3. godine, odrasli i starije osobe. Dostupan je u apotekama i bez recepta. 

Antihistaminici su lekovi koji blokiraju efekte oslobođenog histamina, a kortikosteroidi smanjuju imunološki odgovor umirujući procese zapaljenja, alergije, čime znatno deluju na ublažavanje simptoma. Ali neophodno ih je koristiti isključivo po uputstvu lekara.Od antihistaminika postoje oralni i intranazalni (u obliku pumpice). Savremeni oralni antihistaminici kao što loratadin, desloratadin, cetirizin, doziraju se jednom dnevno i to uveče jer se zna da maksimalnu koncentraciju u plazmi postižu za 8-10 sati kada će pacijent biti u najvećem kontaktu sa alergenom. Bolji su od intranazalni antihistaminika, a najviši stepen preporuke postoji za primenu intranazalnih kortikosteroida. 

Ako preovladavaju simptomi sekrecije iz nosa izbor je antihistaminik i intranazalni kortikosteroid, a ako preovladavaju simptomi začepljenosti nosa lek izbora je intranazalni kortikosteroid. Dobro ih je primenjivati uvek ujutro, jer tako najmanje utiču na ritam lučenja sopstvenih kortikosteroida.

Danas postoje i preparati u obliku sprejeva i kapi koji se kod polenske kijavice ili alergijskog konjuktivita lokalno mogu koristiti aplikovanjem rastvora u nos (sprej) ili u oči (kapi).To su npr. Allergodil sprej za nos i Allergodil kapi za oči.

Takođe dobro je poraditi na smanjenju kontakta nosne sluzokože sa alergenom. Marisol sprej sa ectoinom je jedan od primera takvih preparata koji se koriste za ovu vrstu zaštite. Preporučljivo je pre izlaska iz zatvorenog prostora ušpricati u nos ovakav rastvor koji poput filtera oblaže sluznicu nosa i onemogućava kontakt alergena i sluznice čime vrši zaštitu organizma. 

Savremen način lečenja nekih alergija, danas , predstavlja specifična IMUNOTERAPIJA. To je način da se promeni alergijski status organizma tj. da se deluje etiološki. Ima za cilj razvijanje tolerancije na alergen. Naziva se još i HIPOSENZIBILIZACIJA, a zasniva se na postupnoj primeni sve veće količine alergena kako bi imunološki sistem izgradio toleranciju na alergen. Najbolji rezultati imuno terapije se postižu kod alergije  na polen trave ili na grinje iz kućne prašine. Ranije se koristio potkožni način aplikacije alergena , ali danas se primenjuju rastvori alergena ispod jezika. Ovakvim pristupom nema rizika od sistemske alergijske reakcije, a kod većine bolesnika alergijske tegobe se smanjuju, proređuju, a kod nekih bolesnika i potpuno nestaju. 

Alergijski rinitis je nažalost hronična bolest , ali zahvaljujući savremenom razvoju lekova ne mora umanjiti kvalitet života. Kako bi živeli “punim plućima” treba biti upoznat sa karakteristikama bolesti i načinom primene lekova i merama kontrole okoline. Dobro je izbegavati ambroziju i druge potencijalne alergene i redovno pratiti bioprognozu s alergijskim semaforom.