Apoteke Biofarm

Saveti

Najčešća pitanja i saveti farmaceuta

VISOKA TEMPERATURA KOD DECE – IBUPROFEN ILI PARACETAMOL?

Visoka temperatura je najčešći razlog obraćanja pedijatru, naročito u zimskom periodu, a i dalje je pitanje oko izbora prvog antipiretika, kao i kombinovane antipiretske terapije.

Ako je temperatura preko 38.5 treba dati antipiretik.

Kada se temperatura javlja posle tri navršena meseca života mogu se davati ( osim u jasno definisanim kontraindikacijama) ibuprofen ili paracetamol.

Ibuprofen i paracetamol imaju isti bezbedonosni profil.

Ibuprofen i paracetamol imaju analgetičko i antipiretičko dejstvo – ublažavaju bol i obaraju visoku temperaturu.

Ibuprofen ima neke prednosti u odnosu na paracetamol ukoliko deca imaju upalu sluzokože grla i zapušen nos.

Ibuprofen ima i antizapaljenski (antiinflamatorni efekat ),pa tako smanjuje otok sluzokože nosa i grla. Paracetamol je dobar analgetik i antipiretik, ali nema antizapaljensko dejstvo.

Ibuprofen je odličan izbor za lečenje bola u uhu (uz otpušavanje nosa ) pošto je ovde važan i antizapaljenski efekat.

Popularnost ibuprofena  je, međutim, velika zato što izgleda da je energičniji u obaranju temperature i zato što efekat ovog leka duže traje (6-8h, u poređenju sa paracetamolom – 4-6h).

Često pitanje roditelja je da li se paracetamol i ibuprofen mogu davati istovremeno ili naizmenično?

Odnedavno postoje preporuke za naizmenično davanje ibuprofena i paracetamola – u preporučenim intervalima kad istekne dejstvo jednog leka, a ponovo se pojavi visoka temperatura. Kada se ovo preporučuje mora se voditi računa da se ne prekorači maksimalna dnevna doza za svaki lek ponaosob.

Ibuprofen i paracetamol se mogu davati istovremeno samo u izuzetnim situacijama! Primer su febrilne konvulzije koje traže brz antipiretski efekat.

 

                                                                                                                  

KAKO NEGOVATI KOŽU TINEJDŽERA?

Preko 85% dece uzrasta 12-19 godina ima problem sa pubertetskim bubuljicama. Hormonske promene u organizmu deteta imaju značajan uticaj na lučenje lojnih žlezdi i dovode do proizvodnje veće količine sebuma i pojave akni.

Adolescenti (oba pola, posebno dečaci) uzrasta 12-14 godina nemaju osnovne informacije o tome kako se neguje koža lica. Deca su u ovom periodu osetljiva i zato je važno da im se pomogne sa pravilnom negom kako bi kroz ovaj period prošli što bezbolnije – sa negovanom kožom.

Najvažnije je da deca razumeju da se protiv bubuljica prvo brane pravilnom negom kože lica koja obuhvata nekoliko koraka.

  1. korak –umivanje

Potrebno je da se dete svakodnevno umije i opere lice mlakom vodom i medicinskim sapunom koji čuva kiselost kože, dva puta dnevno ujutru i uveče. Posebno treba obratiti pažnju na regiju obraza, čela i nosa.

Za pranje lica kod osetljive kože sklone isušivanju može da se koristi antibakterijska pena jednom ili dvaput dnevno.

  1. korak – intenzivno čišćenje lica tonikom

Za dubinsko čiščenje kože najbolje je naneti tonik na tupfer od vate i prebrisati lice. Tonik rastvara višak masnoće u porama i sprečava pojavu novih bubuljica i mitesera.

  1. korak – nega lica i sprečavanje crvenila i iritirane kože

Vaš farmaceut pomoći će u izboru preparata (kreme ili gela) za optimalnu dnevnu negu kože.

  1. korak –umirivanje postojećih promena

Ukoliko se i pored redovne nege kože lica pojave bubuljice, važno je da se ne diraju prljavim rukama, da se ne cede i da se za njihovo sasušivanje koriste preparati koji na najbolji mogući način deluju na bubuljice, umiruju kožu i ubrzavaju oporavak kože.

Svakodnevnom negom i pravilnom upotrebom medicinske kozmetike smanjuje se stvaranje sebuma, uklanja višak sebuma i nečistoće, umiruje iritirana koža i smanjuje pojava akni.

KOJE VREDNOSTI GLUKOZE U KRVI ZAHTEVAJU LEČENJE I OD ČEGA ZAVISI IZBOR TERAPIJE?

U Srbiji od dijabetesa boluje oko 700 000 ljudi, tj. oko 10% populacije, a taj procenat se i dalje povećava. Smatra se da savremeni način života, koji karakteriše smanjena fizička aktivnost i prekomerna telesna težina doprinose porastu obolevanja.

O postojanju šećerne bolesti govorimo kada je vrednost glukoze u krvi našte veća od 7 mmol/L,ili ako je vrednost hemoglobin A1c veća ili jednaka 6,5,ili ako se pronađe vrednost glukoze u krvi 11,1mmol/L bilo kada nezavisno od obroka, uz prisustvo karakterističnih simptoma pojačane žeđi, učestalog noćnog mokrenja i gubitka telesne težine.Još jedan parameter se uzima kao merilo, a to je vrednost glukoze 11,1 mmol/L prilikom izvođenja testa tolerancije na glukozu i to dva sata nakon oralne primene glukoze.

90% obolelih od dijabetesa imaju dijabetes tipa 2. Kod ovog tipa bolesti funkcija pankreasa je oštećena, te on oslobađa insulin u nedovoljnoj količini da može da reguliše nivo glukoze u krvi, a može biti prisutna i insulinska rezistencija. Lek izbora u terapiji dijabetesa tipa 2 je metformin (Gluformin, Glucophage, Siofor, Tefor, Metfodiab), naročito kod gojaznih pacijenata, jer ne utiče na porast telesne mase. Telesna masa stagnira ili dolazi do blagog smanjenja. Poželjno je da se u terapiju uvodi u nižoj dozi prvih sedam dana, jer se tada smanjuje učestalost neželjenih dejstava-mučnine,dijareje i bolova u stomaku. Iz navedenih razloga se i preporučuje upotreba metformina nakon obroka. Oblici koji imaju produženo delovanje, kao što je Glucophage XR, podesni su jer se uzimaju jednom dnevno uz večeru, pa se na taj način smanjuje učestalost neželjenih dejstava. Izuzetno se mogu koristiti dva puta, ako je takva preporuka lekara.

Ukoliko terapija metforminom nije dovoljno efikasna, dodaje se još jedan od lekova-gliklazid (Glioral, Diprian,Diaprel, Glikosan, Gliclada) ili glibenklamid (Maninil) ili glimepirid (Amaryl, Limeral). Oni se uzimaju uz obrok i nikako uz alkohol, jer može doći do hipoglikemije (smanjene vrednosti šećera u krvi). Nedostatak im je što mogu izazvati porast telesne mase.

Kod nekih pacijenata se metformin kombinuje sa insulinom, i to u slučajevima visokih vrednosti glukoze i hemoglobina A1c.  U praksi se koriste još neki lekovi, doduše mnogo ređe, kao što su saksagliptin (Onglyza) – koristi se kod gojaznih pacijenata i kod pacijenata koji su u riziku od hipoglikemije, ali joj je nedostatak što izaziva gastrointestinalne tegobe i povećava sklonost ka infekcijama respiratornog trakta.U našoj zemlji, u upotrebi su još i empagliflozin (Jardiance) i dapagliflozin (Forxiga). Njihova prednost je što efikasno snižavaju vrednosti glukoze u krvi  pre i nakon obroka,a isto tako smanjuju i telesnu masu. Nedostatak im je moćućnost pojave ozbiljnih neželjenih dejstava, povećavaju učestalost infekcija genitalnog i urinarnog trakta i ne preporučuje se njihova primena kod oslabljene funkcije bubrega.

10% obolelih od dijabetesa ima dijabetes tipa 1, kod koga nema lučenja insulina iz pankreasa, i takvi pacijenti moraju primati insulin. Primenjuju se pen brizgalicom, jednom do četiri puta dnevno. Najsavremeniji, ali i ređi način primene insulina, je pomoću insulinske pumpe koja omogućava kontinuirano doziranje insulina, bez naglih skokova vrednosti glukoze u krvi, a samim tim se i smanjuje mogućnost pojave dijabetesnih komplikacija.Nekontrolisani dijabetes vodi ka trajnom oštećenju krvnih sudova, perifernih nerava, i dalje do oštećenja bubrega, srca, mozga i vida,što sve na kraju može završiti fatalnim kardiovaskularnim događajem. Danas se koriste samo humani insulini i insulinski analozi, dok je primena životinjskih (svinjskih i goveđih) insulina potpuno napuštena.Pen brizgalice omogućavaju izuzetno precizno doziranje, a terapija se najčešće započinje humanim insulinima. Oni se međusobno razlikuju po brzini nastupanja dejstva, vremenu postizanja maksimuma dejstva i dužini dejstva. Iskustva pokazuju da se primenom insulina postiže bolja kontrola vrednosti šećera u krvi, u poređenju sa tabletama.    

Na kraju, mora se istaći, da je pristup terapiji dijabetesa višestruk. Nije dovoljno primenjivati samo terpiju tabletama ili insulinom, već je izuzetno važno promeniti način ishrane, kontrolisati telesnu težinu i povećati fizičku aktivnost. Istovremeno, mora se voditi računa o vrednosti krvnog pritiska, bolesti krvnih sudova i povišenih vrednosti masnoća u krvi i lečiti ih.

KAKO OLAKŠATI TEGOBE U MENOPAUZI?

Menopauza je period u životu žene koji se vezuje za prestanak menstruacije, ali se koristi i za godine pre i nakon poslednje menstruacije. Kod većine žena je to razdoblje oko pedesete godine života s tim da ne moraju sve žene da imaju simptome menopauze.

Simptomi menopauze uključuju:
-nastupe vrućine koji mogu biti često praćeni i znojenjem, obično u trajanju od nekoliko minuta, a praćeni su crvenilom lica i vrućinom u licu, vratu i gornjem delu leđa
-noćno znojenje koje prekida san i uzrokuje nesanicu
-bol tokom polnog odnosa izazvan stanjivanjem sluznice vagine i gubitkom vlažnosti
-povećanu nervozu, razdražljivost, depresivno ponašanje i učestalu potrebu za mokrenjem, naročito noću.

Navedene promene su rezultat postepenog prestanka rada jajnika i stvaranja hormona estrogena i progesterona u njima. Neke od ovih tegoba, kao što su napadi vrućine i promene raspoloženja su privremeni i proći će kada se organizam prilagodi novim nivoima hormona. Ozbiljniji problemi koji počinju sa menopauzom vezani su za smanjenu apsorpciju kalcijuma u kostima i porast nivoa holesterola u krvi čime se povećava rizik od nastanka osteoporoze i kardiovaskularnih bolesti.

Lečenje se i u konvencionalnoj i u alternativnoj medicini zasniva na nadoknadi hormona koje organizam više ne stvara. Mogu se koristiti kombinacije estrogena i progestagena u obliku tableta koje se piju svakodnevo duži niz godina ili u obliku flastera koji se koriste dva puta nedeljno. Primenjuju se i lokalni preparati estrogena u vidu kreme koji pomažu da se zaustavi stanjivanje vaginalne sluzokože i smanji suvoća vagine. Primenjuju se najčešće dva puta nedeljno u trajanju od nekoliko nedelja.

Kada je reč o preparatima sa lekovitim biljem za menopauzalne tegobe oni se prvenstveno baziraju na fitoestrogenima. Fitoestrogeni nisu hormoni u pravom smislu reči već ispoljavaju hormonsko delovanje zbog prostorne konfiguracije svoje molekule koja je slična hormonskoj, kao i svog afiniteta vezivanja na iste ćelijske receptore kao i estrogeni. Slabijeg su dejstva od prirodnih i sintetskih estrogena. Najčešće korištene biljke su suvi ekstrakt rizoma cimicifuge (Cimicifuga racemosa), suvi ekstrakt cveta crvene deteline (Trifolium pratense) i suvi ekstrakt cvasti hmelja (Humulus lupulus). Preparati na bazi cimicifuge se moraju uzimati najmanje četiri nedelje za postizanje željenog efekta. Uzimaju se uz obrok a preporuka za dužinu trajanja terapije nije ista kod svih proizvođača. Ona varira od tri do šest meseci.

Crvena detelina sadrži izoflavone koji se nalaze i u preparatima soje. Njihova upotreba je danas dosta ređa. Očekivani pozitivni efekti kod primene ovih preparata su nakon dve nedelje terapije, a optimalni posle 4-5 nedelja kontinuirane terapije. Preparati sa ekstraktom cvasti hmelja optimalno dejstvo postižu nakon četiri nedelje.

Ne preporučuje se kombinovana primena ovih preparata zajedno sa hormonskom supstitucionom terapijom kod osoba sa oboljenjima jetre i osoba sa hormon zavisnim tumorima.

U kombinaciji sa ovim preparatima se mogu naći i vitamini D i E. Upotreba vitamina D, samog ili u kombinaciji sa kalcijumom, često se savetuje ženama u ovom starosnom dobu radi smanjivanja rizika od osteoporoze.

Što se ishrane tiče, preporučuje se konzumiranje hrane koja sadrži biljne estrogene, kao što su soja i limeta, orasi i semenke, anis, celer, peršun i laneno ulje. Kako je menopauza praćena i isušivanjem kože i kose, potrebno je posvetiti dovoljno pažnje njihovoj nezi, hidrataciji i ishrani.

Naravno, neophodno je ostati fizički aktivan i smanjiti za 20 do 30% kalorijski unos u odnosu na mlade i aktivnije godine.
Pored svih prethodno navedenih činjenica i preporuka ostaje nam samo još da podsetimo da ništa manje nisu važni podrška i razumevanje koje ženama u menopauzi treba da pruži kako porodica, tako i društvo i zdravstvena struka kako bi taj nimalo lak period života žene prošao što lepše, lakše i uspešnije.

Pitajte našeg farmaceuta

Ukoliko niste u mogućnosti da posetite apoteke BIOFARM, slobodno nam opišite Vaš problem i pošaljite pitanje.

Imajte u vidu da ovo nije zamena za ličnu konsultaciju sa lekarom.