Apoteke biofarm

Edukacije

URINARNE INFEKCIJE

Urinarni sistem čine bubrezi, mokraćovodi (ureter), mokraćna bešika i mokraćna cev (uretra). Osnovna uloga urinarnog sistema je proizvodnja i eliminacija mokraće iz organizma.

Urinarne infekcije nastaju kada mikroorganizmi inficiraju delove urinarnog sistema. Mogu da zahvate gornji urinarni trakt – bubrege i uretere ili donji urinarni trakt-  bešiku, uretru, prostatu i testise kod muškaraca. Najčešće se javljaju kao cistitisi (upala mokraćne bešike) i uretritisi (upala uretre), a ređe se javljaju kao pijelonefritisi- upala bubrega. Urinarne infekcije se češće javljaju kod žena, nego kod muškaraca. Faktori rizika kod oba pola su: dijabetes, oslabljen imuni sistem, bolesti bubrega, prisustvo katetera, trudnoća, uvećana prostata i godine (osobe starije od 65 godina su podložnije urinarnim infekcijama).

Najčešći izazivač urinarnih infekcija je bakterija Ešerihija koli (Escherihia coli). Urinarne infekcije mogu izazvati i Proteus mirabilis, Klebsiella, Enterococus faecalis.

Veoma je važno da se sa lečenjem urinarne infekcije počne na vreme, da se ne bi proširila na bubrege.

Za postavljanje dijagnoze potrebno je uraditi analizu prvog jutarnjeg urina i urinokulturu. Prisustvo bakterija u mokraći bez simtoma nije znak urinarne infekcije. To je asimptomatska bakteriurija i ne zahteva lečenje. Kada bakterije ostanu u bešici i brzo se razmnožavaju dolazi do infekcije. Infekcija je prisutna kada se u mokraći nalazi veliki broj bakterija (100.000 i više u 1ml mokraće).

 

Kako da prepoznate urinarnu infekciju?

Simptomi urinarnih infekcija:

– Bol i peckanje prilikom mokrenja

– Nagon za mokrenjem sa malom količinom mokraće

– Bol u donjem delu stomaka

– Neprijatan miris urina

– Povišena telesna temperatura

– Bol u donjem delu stomaka

– Mučnina i povraćanje

U terapiji urinarnih infekcija se koriste antibiotici, uroantiseptici i čajevi. Antibiotik se bira prema osetljivosti bakterija, na osnovu antibiograma.

U našim apotekama možete pronaći preparat koji je jedinstven na tržištu-Uriroyal.

Uriroyal predstavlja kombinaciju D-manoze i S. Boulardii- singerističko dejstvo na eradikciju E. Coli. D-manoza deluje lokalno, u samoj bešici, tako što se vezuje za E. Coli i bakterija vezana za d-manozu se mokraćom eliminiše iz organizma. Dejstvo D-manoze je 10-50 puta jače od dejstva brusnice. Uriroyal brzo oslobađa od tegoba, deluje nakon 30-60 minuta, ima odličnu podnošljivost, može se primeniti kod dece od 3. godine.

Primenjuje se tako što se sadržaj kesice rastvori u 100 ml vode. Preporučuje se da se uzima uveče, pre spavanja, na prazan stomak u trajanju od 3 do 7 dana.

Kod rekurentnih infekcija primenjuje se 1 kesica dnevno u trajanju od 3 meseca.

U terapiji urinarnih infekcija se koriste i čajevi- uvin čaj, čaj od peršuna, čaj od breze i čaj od brusnice.

 

Prevencija urinarnih infekcija

Kako da sprečite pojavu urinarnih infekcija?

-Potrebno je da unosite što više vode i čajeva, a izbegavate gazirane, kofeinske napitke i alkohol

– Mokrite čim osetite potrebu (zadržavanje urina doprinosi razmnožavanju bakterija)

– Nosite pamučni donji veš

– Održavajte ličnu higijenu (pravilno brisanje nakon toaleta)

– Za prevenciju rekurentnih urinarnih infekcija primenjuju se Uriroyal i preparati na bazi brusnice

HIPERLIPIDEMIJE I DISLIPIDEMIJE

Termin hiperlipidemija se koristi za opisivanje stanja visokog nivoa masti u krvi, što može biti i fiziološko stanje u periodu nakon konzumacije hrane. Patološka hiperlipidemija je rezultat poremećaja metabolizma lipoproteina sa poremećajem proizvodnje, razgradnje ili oba, tj. predstavlja metaboličku bolest kod koje je povišen nivo lipoproteina u krvi i jedan je od važnih faktora za razvoj ateroskleroze ili pankreatitisa.

Termin dislipidemija označava povišene nivoe plazmatskog holesterola i/ili triglicerida, odnosno snižene nivoe HDL holesterola, koje doprinose razvoju ateroskleroze. Uzroci su primarni (genetski) ili sekundarni. Dijagnoza se postavlja merenjem koncentracije holesterola, triglicerida i pojedinih lipoproteina.

Između normalnih i patoloških nivoa lipida nema oštrog ili prirodnog razgraničenja jer je reč o kontinuiranim varijablama. Između nivoa lipida i rizika obolevanja od kardiovaskularnih bolesti postoji linearan odnos, pa se mnogim osobama sa ,,normalnim” nivoima holesterola prognoza poboljšava daljnjim sniženjem. Zbog toga nema numeričke definicije dislipidemije; izraz se odnosi na one nivoe lipida za koje je dokazana korist kod terapijske intervencije.

Lipidi su heterogena grupa supstanci koje imaju ključnu ulogu u fiziološkim procesima. Lipoproteini se sastoje od triglicerida, holesterola (slobodnog i esterifikovanog), fosfolipida i apolipoproteina sa hidrofilnom spoljašnjom grupom i hidrofobnim jezgrom.

Glavni lipoproteini su lipoprotein visoke gustine (High density lipoprotein – HDL), lipoprotein niske gustine (Low density lipoprotein – LDL), lipoprotein veoma niske gustine (Very low density lipoprotein – VLDL) i hilomikroni.

Referentne vrednosti lipida za odrasle

Na vrednosti lipida u krvi utiče čitav niz faktora kao što su: životna dob, pol, način ishrane, konzumiranje alkohola, kofeina i pušenje. Prema preporukama na listama za izdavanje rezultata lipidskog statusa potrebno je da se kao na prikazanoj tabeli obuhvate kategorije poželjnih vrednosti, vrednosti koje su udružene s granično povišenim rizikom i vrednosti udruženih s visokim rizikom za prevremenu aterosklerozu, i to za svaki od određivanih parametara.

Parametar Koncentracija Poželjno Granično
povišen rizik
Visoko
rizično
Ukupni holesterol: mmol/l do 5,20 5,20–6,19 ≥ 6,20
Trigliceridi: mmol/l do 1,70 1,70–2,29 ≥ 2,30
HDL-holesterol: mmol/l ≥ 1,60 1,00–1,60 ≤ 1,00
LDL-holesterol: mmol/l do 3,40 3,40–4,10 ≥ 4,10
„Non“-HDL-holesterol: mmol/l do 3,40 3,40–4,10 ≥ 4,90

Hiperlipidemija se obično odnosi na visoke koncentracije lipida, holesterola i triglicerida u krvi. Visoki nivoi lipoproteina mogu biti uzrokovani prekomernom proizvodnjom, smanjenim katabolizmom ili kombinacijom oba.

Kada se donosi odluka o utvrđivanju lipidnog profila pojedinca, nasumični serumski ukupni holesterol i HDL su najčešće dovoljni. Serumske koncentracije triglicerida se povećavaju nakon uzimanja obroka, te zbog toga, pacijenti ne smeju konzumirati hranu

12–15 h pre nego što se analiza bude vršila. Pacijenti takođe moraju sedeti najmanje 5 min pre uzimanja uzorka krvi. Nivo ukupnog holesterola i HDL nisu pod značajnim uticajem hrane, tako da u slučaju njihovog određivanja nije potrebno vršiti navedenu pripremu.

Primarna hiperlipidemija može biti uzrokovana defektom jednog gena ili češće, poligenom pozadinom pod uticajem faktora životne sredine. Kao sekundarni uzroci hiperlipidemije najčešće su navedeni gojaznost, dijabetes i unos alkohola.

Terapija hiperlipidemija i dislipidemija

Lečenje se sastoji iz nefarmakološke terapije, lečenja ili otklanjanja uzroka koji su sekundarno doveli do dislipidemija i farmakološke terapije.

Nefarmakološka terapija

Ishrana u primarnoj prevenciji kardiovaskularnih bolesti

Pacijenti treba da dobiju preporuke za modifikovanje ishrane, fizičke aktivnosti i prestanak pušenja. U ukupnom dnevnom energetskom unosu mastima bi trebalo da se obezbedi 25–35% energije. Smanjenje unosa zasićenih masnih kiselina dovodi do sniženja nivoa LDL holesterola. U ukupnom dnevnom energetskom unosu preporučuje se da zasićene masne kiseline budu zastupljene ispod 10%, a kod intenziviranja dijete ispod 7%. Najvažniji izvori zasićenih masnih kiselina u ishrani su masti životinjskog porekla, masna mesa i masne mesne prerađevine (kobasice, pašteta, viršle i dr.), punomasno mleko i neki mlečni proizvodi.

Smanjenje povećanog unosa holesterola hranom dovodi do snižavanja nivoa LDL holesterola. Dnevni unos holesterola treba da bude ispod 200 mg/dan. Najvažniji izvori holesterola su žumance, iznutrice, riblja ikra, kavijar, buter, punomasno mleko i proizvodi načinjeni od njega, meso i mesne prerađevine, životinjska mast.

Unos ugljenih hidrata u ukupnom energetskom unosu treba da bude do 60%. Uneti u velikim količinama, ugljeni hidrati dovode do porasta nivoa triglicerida i sniženja HDL holesterola, te smanjen unos ugljenih hidrata, pre svega mono- i disaharida, predstavlja ključnu meru u lečenju poremećaja s povećanim stvaranjem triglicerida.

Rastvorljiva vlakna

Smatra se da rastvorljiva vlakna inkapsuliraju hranjive materije i odlažu njihovu apsorpciju. Shodno tome, rastvorljiva vlakna mogu povećati vreme potrebno za prolazak hrane u crevima, što dovodi do sporije apsorpcije hranljivih materija i produženog osećaja sitosti.

Uočeno je da preparati koji sadrže rastvorljiva vlakna, poput ljuske indijske bokvice (Psyllium), smanjuju nivo lipida. Predstavnici rastvorljivih vlakana su β-glukan, ljuska indijske

bokvice i inulini. Rastvorljiva vlakna su prisutnija u integralnim žitaricama (npr. zob, ječam i pšenica), u grašku i pasulju, nekom voću i povrću (jabuke, narandže, šargarepa), semenkama i orašastim plodova (npr. semenke lana i seme indijske bokvice).

β-glukan

β-glukan je linearni polisaharid monomera glukoze sa β (1 → 4) i β (1 → 3) vezama koje sadrže do oko 250 000 jedinica glukoze, koje se nalaze u endospermu žitarica, pre svega ovsa i ječma, a takođe postoje u kvascima, bakterijama i gljivicama. Američka agencija za hranu i lekove (Food and Drug Administration, FDA) i Evropska agencija za sigurnost hrane odobrili su zdravstvene stavove u vezi sa efektom rastvorljivih vlakana na snižavanje holesterola.

Indijska bokvica (Psyllium)

Indijska bokvica je laksativ koji jako bubri, ne apsorbuje se u tankom crevu, ali apsorbuje vodu u crevima, olakšavajući peristaltiku creva. Nalazi se u laksativima, gotovim žitaricama i dodacima ishrani. FDA je odobrila zdravstveni stav da ishrana sa malo zasićenih masti i holesterola koja uključuje 7 g dnevno rastvorljivih vlakana iz indijske bokvice može umanjiti rizik od razvoja srčanih bolesti.

Crveni pirinač

Crveni pirinač snižava nivo holesterola u krvi. Pozitivna svojstva crvenog pirinča su dugo poznata i primenjivala su se još u drevnoj Kini. Dobija se fermentacijom i sadrži 14 monakolina, od kojih je za borbu sa povišenim holesterolom najznačajniji monakolin K.U našim apotekama možete pronaći dodatak ishrani- Hartikol- za održavanje normalnog nivoa holesterola u krvi.

Hartikol je prirodni proizvod, koji osim crvenog pirinča sadrži i ekstrakt lista artičoke za još bolje delovanje. Monakolin K snižava vrednost holesterola u krvi. Efekat se postiže unosom 10 mg monakolina K iz ekstrakta fermentisanog crvenog pirinča.

Prednosti: Prirodan proizvod

Dovoljna je samo jedna kapsula dnevno.

Način primene: 1 kapsulu dnevno uzeti nakon poslednjeg obroka s pola čaše tečnosti.

Fizička aktivnost Svakodnevna fizička aktivnost doprinosi smanjenju masnih naslaga koje se talože na zidovima arterija zahvaljući lošem holesterolu. Potrebno je sa vežbanjem krenuti postepeno u skladu sa opštim stanjem organizma i kondicijom.

Farmakološka terapija Glavne klase lekova kod terapije dislipidemija i hiperlipidemija:

1. Statini

2. Fibrati

3. Anjonske smole

1. Statini

Statini selektivno inhibiraju 3-hidroksi-3-metilglutaril-CoA reduktazu (HMG-CoA reduktaza). To je klučni enzim u sintezi holesterola. Dovode do smanjenja intracelularnog nivoa holesterola. Krajnji efekat je smanjenje ukupnog holesterola, LDL, VLDL i triglicerida, uz porast HDL. Simvastatin je prvi član iz grupe statina koji je plasiran na tržište, a pratili su ga pravastatin, fluvastatin, atorvastatin, cerivastatin i rosuvastatin. Rosuvastatin je najsnažniji od statina po pitanju dokazanog uticaja na morbiditet i mortalitet.

Nelipidska dejstva statina su stabilizacija plaka, inhibicija stvaranja tromba, smanjenje viskoznosti seruma, antiinflamatorni i antioksidativni efekat.

2. Fibrati

Članovi ove grupe uključuju bezafibrate, ciprofibrate, fenofibrate i gemfibrozil. Smatra se da deluju vezivanjem za receptore aktivirane peroksizomom proliferatorom (PPAR) u hepatocitima. To dovodi do promena u ekspresiji gena koji su uključeni u metabolizam lipoproteina.

Fibrati smanjuju trigliceride i u manjoj meri nivo LDL uz povećanje HDL. Fibrati se ne smeju koristiti kao prva linija za smanjenje nivoa lipida, bilo u primarnoj ili sekundarnoj prevenciji. Fibrati se mogu koristiti kao prva linija kod pacijenata sa izolovanom teškom hipertrigliceridemijom.

3. Anjonske smole

Predstavnici su holestiramin i holestipol. Deluju tako što vezuju žučne kiseline u crevima, sprečavaju ponovnu apsorpciju holesterola i stvaraju nerastvorljiv kompleks koji se izlučuje izmetom. Iscrpljivanje žučnih kiselina rezultuje povećanjem sinteze žučne kiseline iz holesterola u jetri. Navedeni proces povećava aktivnost LDL receptora u jetri i uklanja LDL iz krvi. Koriste se u terapiji primarnih hiperholesterolemija, kao dopunska terapija statinima.

HOMEOPATSKI LEKOVI U APOTEKAMA

Homeopatija je terapijska metoda uz pomoć lekova, do kojih se dolazi putem tačnog ispitivanja njihovog dejstva na zdravim osobama, a primenjuju se na osnovu individualnih simptoma pacijenta prema principu sličnosti. Homeopatja je efikasna, blaga i holistička terapija, koja stimuliše i reguliše fiziološke procese potrebne za izlečenje i otklanjanje simptoma tegobe.

Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije, homeopatija je na drugom mestu u svetu prema broju korisnika. U Srbiji je homeopatija registrovana kao komplementarna grana medicine tek 2006. godine, a prvi homeopatski lekovi su se pojavili u apotekama 2007. godine.

Homeopatski lek, u smislu našeg zakona o lekovima, jeste lek izrađen od proizvoda, supstanci ili jedinjenja koji čine homeopatske supstance u u skladu sa homeopatskim postupkom izrade, po metodama evropske farmakopeje ili farmakopeja važećih u nekoj od zemalja Evropske unije.

Homeopatski lekovi se dobijaju iz biljnog, životinjskog i mineralnog sveta, produkata bolesti (nozode), samih zdravih tkiva organa ili njihovih sekreta i produkata (sarkode) i tzv “nemerljivih“ supstanci (imponderabilija).

Vehikulumi, ili noseća sredstva su supstance koje služe za prenos lekovitih svojstava. Idealni vehikulumi su inertni, nemaju nikakvog homeopatskog dejstva na zdrave osobe što se mora dokazati ispitivanjem i potrebno je da budu stabilni. Ne smeju se rastvarati niti raspadati u alkoholu. Najčešće korišćeni vehikulumi u homeopatiji su destilovana voda, alkohol, glicerin, saharoza i laktoza.

Osnovni preparati za dalju izradu homeopatskih lekova su matične tinkture koje se dobijaju ekstrakcijom odgovarajućeg osnovnog materijala (biljnog, životinjskog ili humanog porekla) sa alkoholno – vodenim miksturama i sama supstanca (kod osnovnih materijala mineralnog ili sintetskog porekla). Ukoliko je osnovni materijal nerastvoran od njega se pravi triturat koji zatim može da se rastvori u odgovarajućem rastvaraču. Potenciranjem (pravljenjem razblaženja različite koncentracije) matičnih tinktura i rastvora dobijaju se tečne potencije koje se mogu primeniti kao takve ili se od njih izrađuju drugi farmaceutski oblici homeopatskih preparata.

Farmaceutsko – tehnološki postupci za izradu homeopatskih lekova suštinski se ne razlikuju od onih kojima se izrađuju alopatski lekovi.

Uloga farmaceuta u homeopatiji je izuzetno bitna, i to od procesa izrade homeopatskog leka pa do izdavanja leka pacijentu tako da je značajno upoznavanje sa osnovnim principima homeopatije i homeopatske farmacije.

Homeopatski lekovi mogu biti monokomponentni, višekomponentni i kompleksni. U našoj zemlji registrovani su kompleksni homeopatski lekovi nemačkog proizvođača Deutsche Homeopatie Union, koji su jedinstvene i proverene kombinacije pojedinačnih homeopatskih aktivnih sastojaka koje su delotvorne u tretmanu pojedinačnih bolesti. Kompleksni DHU lekovi mogu se koristiti u terapiji akutnih stanja kao i u dugoročnoj terapiji hroničnih bolesti. Još jedna od značajnih prednosti homeopatskih lekova je i ta, što ih mogu bezbedno koristiti i trudnice i bebe od prvog dana života.

U našim apotekama se mogu naći DHU lekovi protiv alergijske kijavice, protiv upale grla, za upaljene sinuse, za grčeve kod beba, protiv gripa, za jačanje imuniteta, kod bolnog nicanja zubića, kod dečje hiperaktivnosti…

OSTEOARTRITIS

Osteoartritis je degenerativno oboljenje zglobova. Najčešće zahvata zglobove kuka, zglobove kolena, male zglobove ruku i nogu.

Deli se na:

1. Idiopatski osteoartristis – nastaje zbog starenja zglobnog tkiva, ako su degenerativni procesi intenzivniji od regeneratvnih procesa.

2. Sekundarni osteoartritis – nastaje zbog povrede, hipermobilnosti, upale(reumatoidnog artritisa).

Osteoartristis nastaje kao posledica oštećenja hrskavice zgloba. Hrskavica je tkivo koje prekriva kost u zglobu i ublažava mehaničke udare između dve kosti.Hrskavica umanjuje trenje dok dve kosti klize jedna preko druge. Ona je tanka i tokom života se oštećuje, ali se i neprekidno obnavlja. U srednjem životnom dobu sposobnost obnavljanja hrskavice počinje da slabi, dolazi do poremećaja ravnoteže u naizmeničnom procesu oštećenja i obnavljanja hrskavice. Jedan od glavnih razloga poremećaja ove ravnoteže je pojačano mehaničko opterećenje hrskavice.To se dešava kod profesionalnog bavljenja sportom, obavljanja teških fizičkih poslova kao i kod prekomerne telesne težine zbog tereta koji trpe kolena i kukovi.

Simptomi osteoartritisa

Glavni simptom osteoartitisa je bol. Bol je praćen pojavom otoka na zahvaćenom zglobu. Nakon mirovanja ili spavanja javlja se ukočenost.

Kako da sprečite razvoj osteoartritisa?

Najbolja preventiva za preranu pojavu su pravilno kretanje, rekreativno bavljenje sportom i umeren rad bez preteranog mehaničkog opterećenja zglobova.

Terapija osteoartritisa

U terapiji osteoartritisa primenjuju se:

1. analgetici

2. hondroprotektori

1. Analgetici

Primenjuju se da bi se smanjila bol, u najkraćem mogućem periodu i u najmanjoj efikasnoj dozi. Ako postoje bol i otok, primenjuju se nesteroidni antiinflamatorni lekovi.

2. Hondroprotektori Lekovi iz grupe hondroprotektora su supstance koje doprinose obnavljanju,očuvanju funkcije i održavanju kvaliteta zglobne hrskavice. To su preparati koji u većoj meri sadrže glukozamin-sulfat i hondroitin-sulfat koji su normalni sastojci zdrave hrskavice.Mnogi od ovih preparata sadrže i hijaluronsku kiselinu i kolagen.

U našim apotekama možete pronaći Hyalfit kapsule – revolucionarnu formulu sa najvećom dozom hijaluronske kiseline i kolagena. Brzo i efikasno ublažava bolove, upale i otoke.Potpuno je prirodan i bezbedan preparat koji ne izaziva nuspojave.

Sastav:

Boswellia serrata extract (65% boswellic acid) 130 mg
Chondroitin sulfate 100 mg
Vitamin C (L-Ascorbic acid) 40 mg (50% RDI)
Hyaluronic acid 40 mg
Collagen typa I 8 mg

Karakteristike glavnih komponenata koje ulaze u sastav Hyalfita:

Kolagen Kolagen je protein koji čini 25% svih proteina organizma. Kolagen čini osnovna vlakna vezivnog tkiva zglobova, hrskavice, kostiju, zuba, tetiva, kože, vena. Jako je bitan u njihovom formiranju i omogućava elastičnost kože i krvnih sudova. Kolageni peptidi utiču na ćelije hrskavice i kostiju tako što stimulišu povećanje proizvodnje novog zglobnog kolagena i sprečavaju razgradnju već postojeće strukture hrskavice. Time se poboljšava pokretljivost zglobova.

Boswellia Serrata Boswellia Serrata (tamjanovo drvo) – biljka koja raste u Indiji, a čiji se ekstrakt koristi za ukalnjanje bolova kod osteoartritisa. Ublažava proces upala, pozitivno deluju kod ublažavanja simptoma osteoartritisa, pomaže kod bolova u zgobovima, jutarnje ukočenosti i poboljšava pokretljivost zglobova.

Hondroitin sulfat – Hondroitin sulfat, predstavlja sulfat glukozaminoglikana sačinjenog od naizmeničnih šećera. Obično se nalazi u okviru proteina kao sastavni deo proteoglikana. Hondroitin sulfat je važna strukturna komponeneta hrskavice i mnogo pomaže kod otpornosti na pritisak.

Hijaluronska kiselina – značaj hijaluronske kiseline je u tome što sa drugim komponentama učestvuje u izgradnji hrskavice. Kod hroničnih, upalnih procesa (osteoartritisa), dolazi do razgradnje hijaluronske kiseline i oštećenja hrskavice, a time se smanjuje elastičnost i pokretljivost zglobova. Hijaluronska kiselina se nalazi u vezivnim tkivima,u međućelijskom matriksu, u sinovijalnoj tečnosti (tečnost oko zglobova koja ih obavija i podmazuje). Hijaluronska kiselina ima esencijalnu ulogu u održavanju normalne funkcije zglobova.

Doziranje: 1 kapsula na dan najmanje 10 minuta pre obroka , koristiti u kontinuitetu 2-3 meseca u toku godine.

Ograničenja: Proizvod nije namenjen mlađima od 18 godina , kao ni trudnicama i dojiljama. Mogu ga koristiti oboleli od dijabetesa. Ne postoje sporedni efekti ili interakcije sa poznatim lekovima ili drugim supstancama.

Može se kombinovati sa drugim vitaminskim preparatima.

 

INFEKCIJE URINARNOG TRAKTA (IUT)

-primena biljnih lekovitih preparata (BLP), saveti, samomedikacija i nefarmakološke mere-

Infekcije urinarnog trakta spadaju u najčešće bakterijske infekcije koje pogađaju milione ljudi širom sveta i mada oboljevaju oba pola, one se ipak tradicionalno smatraju bolešću žena. Oko 50% žena će bar jednom u životu imati urinarnu infekciju (UI), a polovina od njih će posle prve epizode imati recidiv UI u roku od 6 meseci. Neadekvatno lečenje dovodi nažalost do porasta broja uropatogena, koji postaju rezistentni na sve veći broj antibiotika i time dolazi do češćih recidiva.

Smatra se da oko 80% vanbolničkih infekcija izaziva bakterija Escherichia coli, a da preostalih 20% infekcija pripada ostalim gram negativnim bakterijama kao što su Klebsiella, Proteus mirabilis, Pseudomonas aeruginosa, Enterococcus faecalis i Staphylococcus saprophyticus. Infekcije koje se steknu u bolničkim uslovima, veoma se teško leče, jer su sojevi bakterija izuzetno otporni na veliki broj antibiotika.

Mokraćna bešika se smatra rezervoarom određenog broja bakterija, koji se nalaze u ravnoteži. Kada se ta ravnoteža naruši iz nekog razloga i preovlada jedan soj bakterija, tad dolazi do infekcije. Recimo E. coli je normalni “stanovnik” gastrointestinalnog trakta. Kada uropatogeni soj ove bakterije iz flore gastrointestinalnog trakta dopre do sluzokože mokraćne bešike i tu se veže za uroepitel, on počne da se razmnožava i tako počinje infekcija. Sve urinarne infekcije, komplikovane i nekomplikovane mogu dovesti u određenim stanjima do najtežeg oblika UI, a to je urosepsa.

Simptomi UI su dizurija što znači bolno, učestalo mokrenje sa osećajem pečenja i žarenja, sa naporom i napinjanjem uz mlaz mokraće koji je slab i isprekidan, sa osećajem neispražnjenosti bešike, lažnim pozivima za mokrenje, suprabubični bol. Ponekad se može pojaviti i malo krvi u mokraći (hematurija manjeg intenziteta) i leukociturija (gnoj u mokraći). To su uglavnom simptomi cistitisa. Kod uretritisa se javlja još i uretralni iscedak, a kod prostatitisa i pijelonefritisa povišena telesna temperatura. Pijelonefritis je praćen i bolom u predelu bubrega, mučninom, povraćenjem, stanjem opšte malaksalosti i pojavom leukocita u krvnoj slici (leukocitoza).

Jedan od razloga što obrađujemo ovu temu je upravo taj, što nam se neretko pacijenti u apotekama obraćaju za pomoć sa simptomima koji karakterišu cistitis, sa željom da im se savetima i lekovima pomogne, a da pri tome ne idu kod lekara. Pacijenti najčešće traže antibiotik koji im je kako kažu prošli put pomogao, a koji je bio prepisan od strane lekara ili lek koji je nekom njihovom prijatelju odlično delovao. U tom slučaju prvo objasnimo da antibiotici imaju režim izdavanja na lekarski recept i da ih ne smemo izdavati bez lekarskog recepta ili izveštaja lekara, a kao drugo ali ne i manje važnije je to da tretiranje UI antibiotikom bez prethodno urađenog pregleda urina i urinokulture je pogrešno, jer bi im time kako to naš narod kaže učinili samo “medveđu uslugu”. Takvom neadekvatnom i nekritičnom upotrebom antibiotika stvara se rezistencija bakterija, jer se i one bore za svoj opstanak, mutiraju, jačaju, neke od njih luče enzime koji razaraju molekuku antibiotika i time čine lek neaktivnim. Na taj način nastaju rezistentni sojevi.

Cistitis je infekcija urinarnog trakta koju karakteriše inflamacija (zapaljenje) mokraćne bešike i mokraćnog kanala. Takođe su češće kod žena i uzročnik je E. colli, a kod seksualno aktivnih žena i Staphylococcus saprophyticus. Predispozicije za akutni cystitis su pol, seksualna aktivnost, ranije infekcije UT, loša lična higijena, razni iritansi i određena sredsva za kontracepciju.
Ako nam se pacijentkinja požali na simptome blagog akutnog cistitisa, potrebno je prvo da ustanovimo da li je odmah treba poslati kod lekara ili bi samomedikacija u naredna dva dana bila opravdana.

Samomedikacija ne bi bila opravdana ako su od simptoma prisutni groznica, mučnina ili povraćanje (to bi značilo da se radi o pijelonefritisu), bol ili osetljivost u predelu prepona, hematurija (pojava krvi u mokraći), vaginalni iscedak (znak uretritisa) i rekurentni cistitis (ponovljena infekcija par puta godišnje ili 2 do 4 nedelje nakon završenog lečenja). Takođe i određene kategorije pacijenata nisu nikada kandidati za samomedikaciju, a to su žene preko 65 godina, muškarci bez obzira na godine, deca ispod 16 godina, pacijenti sa dijabetesom, imunokompromitovani pacijenti (oni koji su pod imunosupresivnom terapijom zbog npr. translantiranog bubrega), trudnice (rizična grupa).

Neuspešena samomedikacija koja je sprovedena samostalno ili uz konsultaciju sa farmaceutom, takođe je razlog da se pacijent pošalje kod lekara ukoliko se simptomi ne povuku ni nakon 2 dana.

Ukoliko se pacijent vrati od lekara u apoteku sa propisanim antibiotikom potrebno je posavetovati ga o pravilnoj primeni odgovarajućeg leka što podrazumeva da strogo vodi računa o vremenu uzimanja, dozi i dužini lečenja. Kod UI povlačenje simptoma nije uvek u korelaciji sa izlečenjem, zato je jako važno primenjivati terapiju dovoljno dugo odnosno onako kako je lekar propisao. S obzirom na to da je urinarna infekcija praćena bolom, pacijentima se može preporučiti primena paracetamola (do 4g/ dnevno). Aspirin treba izbegavati jer stvara kiselu sredinu. Takođe alkalizacija urina primenom recimo natrijum-hidrogenkarbonata (soda bikarbona) može smanjiti osećaj peckanja tokom uriniranja. U tu svrhu potrebno je jednu dozu rastvoriti u čaši vode i primeniti najviše 4 puta dnevno. Pošto je efekat kratkotrajan češće se savetuje promena načina ishrane koja bi obezbedila manju kiselost urina tokom terapije. Alkalizacija urina se ne preporučuje jedino ako su pacijenti na terapiji nitrofurantoinom ili fluorohinolonskim antibioticima. Primenu antibiotika može pratiti i konzumiranje probiotika koji su svoje mesto našli i u profilaksi rekurentnih infekcija kada se koriste 1-2 puta nedeljno.

Za nas kao farmaceute koji rade u apotekama i od kojih se očekuje da savetima pružimo pomoć pacijentima primena biljnih lekovitih preparata zauzima značajno mesto u lečenju UI. Prvo zato što možemo sami da ih preporučimo bez lekarskog recepta i kao drugo, istini za volju, terapija antibioticima pruža brzo očekivane rezultate, međutim zbog frekventne, a često neracionalne i neodgovarajuće upotrebe antibiotika u lečenju UI, bakterije kao što smo već spomenuli razvijaju mehanizme rezistencije. Na taj način u velikoj meri se ograničava spektar njihovog dejstva pa u tim okolnostima primena biljnih preparata ima svoj puni smisao.

Sve biljne droge i preparati biljnih droga koji se koriste u lečenju UI mogu se podeliti na biljne uroantiseptike i biljne diuretike.
Jedan od najpoznatijih i najčešće korišćenih je list planike (Uve-ursi folium) – medveđe grožđe. Koristi se za izradu tradicionalnih biljnih lekova, kao čaj ili deo čajnih mešavina za ublažavanje simptoma nekomplikovanih i blagih rekurentnih infekcija. Ti smptomi su često mokrenje i peckanje tokom uriniranja, nakon što se isključi razlog za upućivanje kod lekara ili gde terapija antibioticima nije nužna. Primenjuje se kao čaj – 3 gr. usitnjene biljne droge sa 200 ml ključale vode. Posle 10-15 min. može se procediti i konzumirati. Za one koje imaju više strpljenja ili slobodnog vremena još bolja opcija je korišćenje macerata (8-10 sati maceracije u hladnoj vodi) čime se ekstrahuje manje tanina, te je zbog toga sam ukus manje opor. Takođe javlja se i manje neželjenih efekata na digestivni trakt kao što su mučnina, povraćanje i bol u stomaku. Pije se 3-4 puta dnevno kao i čaj, a maksimalna dnevna doza je 8 gr. Čaj se može koristiti nedelju dana u kontinuitetu ali ne češće od 5 puta godišnje. Deluje bolje u baznoj sredini zbog čega je poželjno izbegavati namirnice koje povećavaju kiselost urina kao što su šećer, slatkiši, voće i preparati brusnice. Ne preporučuje se primena kod osoba sa oboljenjem bubrega, trudnica, dece i uopšte kod svih gore navedenih kategorija kod kojih je potrebno praćenje od strane lekara.

Biljni diuretici deluju tako što povećavaju protok krvi kroz bubrege i obim glomerularne filtracije čime se povećava količina urina koja dovodi do ispiranja UT. Koriste se kod blagih urinarnih tegoba kao pomoćno sredstvo (adjuvantna terapija) čiji je cilj povećanje zapremine urina radi boljeg ispiranja organa urinarnog trakta. Kod primene ovih biljnih droga potrebno je savetovati pacijenta da unosi veće količine tečnosti. Iz istog razloga kontraindikovana je primena ovih biljnih droga kod stanja pacijenata kod kojih je preporučen smanjen unos tečnosti kao što su bubrežna ili srčana insuficijencija. U ovu grupu biljaka koje se koriste za izradu monokomponentnih ili višekomponentnih čajeva spadaju list breze, herba rastavića, plod kleke, list koprive, koren maslačka, list masline, koren zečijeg trna , peršun, sitnica, vranilova trava.

U poslednje vreme sve se više kod infekcija bakterijom E. coli koristi dijetetski proizvod D- manoza. On je prirodni prosti šećer, epimer glukoze, koji se zbog većeg afiniteta prema bakteriji nego prema uroepitelu vezuje kompetitivno za ćelijski zid bakterije i sprečava njeno vezivanje za unutrašnji zid mokraćne bešike. Time se kompleks D-manoze i bakterije brzo i lako eliminiše iz urinarnog trakta i putem urina izbacuje iz organizma. Koristi se kako kod akutnih stanja tako i kod rekurentnih infekcija ovom bakterijom. Takođe se koristi i u preventivne svrhe. Kod akutne primene dozira se 3 dana na svaka 4 sata, a zatim se doza smanjuje na 2×1 kesicu dnevno. U preventivne svrhe takođe se daje 2×1 dnevno. D- manoza je pokazala dobru efikasnost i odličnu podnošljivost.

Preparati koji sadrže koncentrovani ekstrakt ploda brusnice takođe su poznati po svojim antiseptičkim svojstvima i blagotvornom dejstvu na urinarni trakt. Aktivna supstanca je proantocijanidin (PCA) iz grupe polifenolnih jedinjenja biljnog porekla. Američka crvena brusnica poreklom iz Severne Amerike sadrži proantocijanidin tipa A koji slično D-manozi smanjuje adheziju bakterije E. coli na zidove urinarnog trakta, time što uništava bakterijske resice i smanjuje mogućnost vezivanja bakterije za epitel UT i ona se putem urina eliminiše iz organizma.

Palisept capsule sadrže mešavinu karvakrola i timola iz etarskog ulja origana (vrsta vranilove trave) za koje je odavno potvrđeno antiseptično i antimikrobno delovanje. Preporučuje se kod početnih simptoma upale mokraćnih puteva i kod osoba koje su sklone čestim UI. Dozira se prvih 3 do 5 dana 3×2 caps a zatim se doza u narednih 3 do 5 dana smanjuje na 3×1 kapsulu.
I na kraju možemo posavetovati pacijente kako da primenjuju nefarmakološke mere.

Tokom infekcije preporučuje se unos veće količine tečnosti. Voda ili čaj su tečnosti izbora, dok je kafu, sokove i gazirana pića poželjno izbegavati. Tokom infekcije treba apstinirati ili smanjiti učestalost seksualnih odnosa. Potrebno je voditi računa o higijeni pre i nakon odnosa, izbegavati upotrbu dijafragme, spermicida i kondoma sa spermicidima. Nakon seksualnog odnosa preporučuje se uriniranje; ne odlagati uriniranje jer se tada bakterije duže zadržavaju u bešici i to pogoduje njihovom razmnožavanju. Posle upotrebe toaleta brisati se od napred ka nazad nakon defekacije, izbegavati usko donje rublje, nositi pamučno udobno rublje, izbegavati primenu vaginalnih sapuna, kupki i gelova. Takođe pomaže i ležanje u toploj kupki ili grejanje stomaka u predelu bešike pomoću termofora jer to opušta glatku muskulaturu mokraćnih puteva. Bez obzira da li se radi o pacijentu kome je preporučena samomedikacija ili se vrati od lekara u apoteku sa propisanom terapijom, neophodno je objasniti važnost poštovanja nefarmakoloških mera.

I za kraj, reći ću i uvek ću se sećati toga, kako je jedna doktorka da bi istakla važnost uzimanja što većih količina tečnosti za vreme terapije radi što boljeg ispiranja mokraćne bešike, a samim tim i bakterija, uporedila vrlo slikovito bešiku sa barom i planinskim potokom. Rekla je: “Vidite kako je u bari voda mutna i neprijatnog mirisa, to je zato što u njoj voda stoji kao i u bešici koja se retko prazni, jer se unosi malo tečnosti pa se bakterije razmnožavaju, dok je u planinskom potoku voda čista i bistra jer stalno teče i ispira se”.